Радно време Општинске управе је од 8,00 до 16,00 часова.
Издавање извода из матичних књига и уверења о држављанству врши се од 8,00 до 17,00 часова у анексу зграде.

Еко кеса - за чистији Савски венац

Кликните на слику за више информација

Општина Савски венац је једна од најстаријих и истовремено централна београдска општина. Назив Савског венца је симболичан, јер територија општине попут венца на десној обали Саве прати њен ток. Образована је 1957 на територији од 1.580 хектара.

Географски гледано Савски венац од ушћа Топчидерске реке до Бранковог моста Савом граничи са Новим Београдом, а Бранковом и улицама краљице Наталије и Масариковом са Старим градом. Преко улице Краља Милана, Славије и Булевара ослобођења гледамо се са Врачарцима, а потом од Аутокоманде, преко исте улице, све до Бањице и даље Црнотравском и Борском са Вождовчанима, одакле почиње граница са Раковицом. Раковичким путем и Булеваром Војводе Мишића састајемо се са Чукарицом.

Према последњем попису, из 2002.године, на Савском венцу живи нешто више од 46.000 становника, а двапут више Београђана ту ради.
Било како било, где год у Београду живели и шта год у њему радили, Савски венац никако не можете заобићи. И сви путници који у наш град долазе или из њега одлазе морају то учинити управо са Савског венца, или бар кроз њега проћи.
Општина Савски венац је уз Стари град, једна од најстаријих београдских општина, исто као што су неки његови делови, попут оног савамалског, представљали прва урбана градска ткива или прве резиденцијалне објекте.

Изласком из градске тврђаве град се вековима уназад развијао у два крака уз реке и између њих. Уз Саву (Савамала) и Дунав (Дорћол), а када се у деветнаестом веку у тада далеком Топчидеру населио и први српски кнез Милош Обреновић, постало је јасно да ће се у том смеру развијати Београд од топчидерских дворова до тридесетак данашњих амбасада , и да ће ту проћи касније једна од првих трамвајских линија .

Много-штошта се први пут у Београду појавило баш на Савском венцу, од првих радњи, прве пијаце, прве кафане, првог позоришта, првог културно-уметничког друштва, прве болнице, прве трамвајске линије, првог министарства, све до СОКО-ла, првог фудбалског клуба у Србији. И кад смо већ код фудбала, да кажемо и да су два највећа српска фудбалска клуба до Другог светског рата (Југославија и БСК) била на Савском венцу, а да су их после тога на истом месту наследили Црвена Звезда и Партизан. На Савском венцу се и данас налази Влада Републике Србије, већина министарстава, бројне државне институције, срце српске железнице (од прве станице до музеја и управне зграде), Београдска аутобуска станица, Београдски сајам, сви београдски савски мостови, клинички и ургентни центар, Војно-медицинска академија, већина београдских факултета, петнаестак основних и средњих школа, најлепши градски паркови и излетишта, најпрометније улице, најстарији и највреднији културно-историјски споменици, највреднија архитектонска културна баштина.

На Савском венцу су и неки од незаобилазних градских топонима, попут Зеленог венца, Славије, Савског и Светониколског трга, Мостарске петље, Аутокоманде...
На Савском венцу су и неке од најзначајнијих културних институција овог народа, попут Југословенског драмског позоришта или Студентског културног центра, значајне научне и друге институције, Палата правде и добар део судске инфраструктуре, привредни гиганти попут БИП-а, БИГЗ-а или тако значајне штампарије као што је Завод за израду новчаница, бројни хотели, познати ресторани и клубови. И много тога још.